HR - Ljudski Resursi - Srbija

Polovina nelegalnih radnika posle kontrole dobila posao

Ipak, analize pokazuju da je u Srbiji i dalje od ukupnog broja zaposlenih svaki peti radnik ilegalno angažovan. Pored poljoprivrede, najviše ilegalaca je u turizmu, ugostiteljstvu i građevinarstvu u kojem, procene su NALED-ovih analiza, 37 odsto angažovanih nije upisano u legalne tokove rada, dok svaki treći radnik samo povremeno ima posla.

U Ministarstvu za rad podsećaju da su u 2020. inspektori rada zatekli 5.951 osobu u radu na „crno”, što je za 54 odsto manje nego u 2019, kada ih je otkriveno 12.938. U toku prošle godine inspekcija rada je detektovala i 335 neregistrovanih subjekata, pri čemu je kod njih zatečeno 248 građana u radu na „crno”.

– Od januara do marta ove godine inspektori su zatekli 1.204 takva radnika i utvrdili postojanje 55 neregistrovanih firmi kod kojih su 42 osobe bile angažovane na takav način. Njih 54 odsto posle toga je zasnovalo radni odnos. Najviše radnika angažovanih na „crno” zatekli su u građevinarstvu – navode u ministarstvu, podsećajući da je to 48 odsto od ukupnog broja zatečenih. Među ostalim delatnostima gde ima ilegalnog rada prednjače usluge smeštaja i ishrane, trgovina, proizvodnja prehrambenih proizvoda, kao i u oblastima ličnih usluga i saobraćaja i skladištenja.

Na koje sve načine inspektori utvrđuju postojanje rada na „crno”?

U inspekcijske nadzore odlaze po službenoj dužnosti, zahtevima stranaka, kada su pojačani vanredni nadzori, a deluju i preventivno, naglašavaju u ministarstvu.

– Često ih obavljaju i po principu takozvane rotacije, što znači da deluju van teritorije na kojoj inače rade. Posle preduzetih mera sa određenim brojem ljudi od ukupno zatečenih u radu na „crno” poslodavci zasnivaju radni odnos. Tako su za prva tri meseca legalno zaposlili 650 građana, odnosno sa 54 odsto radnika od ukupnog broja onih koji su zatečeni u radu na „crno” – otkrivaju u ministarstvu.

U toku 2020. radni odnos zasnovala su 4.072 građanina, odnosno 68 odsto radnika od ukupnog broja ilegalno angažovanih.

Svoja prava u slučaju da su radili „na crno” radnici mogu da ostvare na sudu, a inspektor rada može samo da utvrdi prekršajnu odgovornost poslodavca za organizovanje ovakvog rada, ukoliko, pomoću drugih dokaznih sredstava ustanovi da je bio organizovan ovakav rad. To znači da inspektor rada ne može da naloži poslodavcu da isplati radniku primanja zarađena na „crno”, jer se visina te usmeno dogovorene plate utvrđuje na sudu.

Ipak, kada inspekcija utvrdi da je radnik na taj način angažovan, to je dokaz koji može poslužiti u sudskom postupku. Stručnjaci za radno pravo zato navode da bi bilo važno i zakonski detaljno regulisati mogućnost radnika koji nisu zaključili ugovor sa poslodavcem da se samostalno obrate inspektoru, van mesta rada. Jer, angažovani najčešće ne žele da se izjasne o svom statusu u toku inspekcijskog nadzora, u strahu od odmazde poslodavca.

Inspekcijski nadzori od januara do marta

* 7.406 u oblasti radnih odnosa

* 6.989 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

* 55 nad neregistrovanim subjektima